Sada je prava prilika

Čitaš današnje vesti.

Streseš se zgrožen pred delom univerzuma u kom se prosipa krv nevinih. Dece, nerođenih beba, majki, nečijih sinova. Slušaš o učestalom boju bolesnih da se izbore za još svojih izlazaka sunca. Brineš se zbog odluka velikih o tvom sutra.

Gledaš se u novoj, dugo očekivanoj ulozi na poslu. Saznaješ da prijatelj nije održao reč. Uzbuđen si zbog poziva osobe čije je ime tvoj vazduh. I više se ne prepoznaješ. Svaki novi doživljaj menja ti odraz u ogledalu.

Zašto onda sudiš o drugačijem ispred sebe, kad si i sâm od sebe drugačiji za onoliko koliko si danas dobrog i lošeg preživeo? Ako već sebe svakodnevno upoznaješ, upoznaj i druge. To što si rođen u jednoj kulturi najmanje te određuje kao čoveka.

Fejsal, rođeni Beograđanin, živi i slavi svoje dve kulture. Istovremeno je i Srbin i Sudanac. I to ga čini, kaže, bogatim i otpornim na virus podozrenja što se uvuče u one što druge ne priznaju. Otac, pedijatar, studirao je u Beogradu i sa mamom se upoznao kao student. Venčali su se i dobili tri sina. Živeli su u Beogradu do Fejsalove devete godine, a potom se preselili u Sudan. Do svoje devetnaeste je boravio u Kartumu, a onda u Libiji. Sada živi u Srbiji sa svojom porodicom, suprugom Marijanom i dve ćerke.

„Ovde mi govore da ličim na dedu Đorđa, a u Sudanu su mi govorili da imam čelo baš kao što su i moji preci imali. Tako shvatiš da mnogo toga zavisi od percepcije samog čoveka i da ne mora nužno biti realnost.“

Dešavalo se da ga u Beogradu, kao malog, nazivaju Kunte Kinte, po protagonisti tada gledane serije, robu, sinu poglavice u današnjoj Gambiji. A tamo bi, u Sudanu, bio oslovljavan pomalo pogrdnim nazivom za decu belkinja (zbog Engleza, nekadašnjih kolonizatora). Sve je te izazove lako savladao, ne osvrćući se na tuđ prikaz sopstvenog bića. Ime mu nosi značenje britke sablje i njom se služi da na svom putu loše od dobrog razdvoji.

Vernik je, muslim, ali ne onaj koji glorifikuje veru kojoj pripada, već onaj koji je predat Bogu. Trebalo da se menjamo, govori mi, da svojim delima, svakodnevno, postajemo bolji ljudi, da bi bolji svet zaslužili. Time se vodi kroz život.

Sreća je posledica duhovne ravnoteže, govori mi Fejsal. Naša suština nisu krv i meso, naša suština je u nama samima. I sve dok čovek sreću vidi isključivo kao cilj, svoj mir će teško pronaći.

Nasmejani, vatreni navijač Zvezde, bivši maneken, uspešno se bavi prevođenjem. U Srbiji najviše voli mentalitet, tu srdačnost uprkos neretko prisutnoj ksenofobiji. Ali i ona je samo posledica nedostatka prilika za upoznavanje. Čim se sa drugačijim upozna, naš čovek zavoli, misli Fejsal.

A zemlja nam bogata, od severa do juga, baš tim prilikama da se kao ljudi dokažemo.  Da se u kolo uhvate svi običaji, ukusi, zvuci i jezici. Da se pod ruku uhvate drugačiji što na istom parčetu zemlje žive i tu podižu svoju decu. Da deca za boje druge ne budu slepa. Zašto čekaš? Pročitao si današnje vesti.