Dočekala me je sa širokim osmehom i jarko rozim ružem na usnama. Obučena u vedre boje, otvorila je vrata jednog drugačijeg sveta, koji sam do tog dana tek naslućivala. Rabinica Kaminecki. U Beograd je došla pre devet godina, zajedno sa suprugom rabinom i dvomesečnom bebom. Nije bilo lako navići se, priznaje kroz osmeh. Trebalo je ni iz čega nešto napraviti i stvoriti prijatelje u nepoznatom gradu. A danas su smešteni u velikoj lepoj kući, u ulici Kneza Miloša. Tu se nalazi jevrejski edukativni centar u kom porodica Kaminecki, zajedno sa Jevrejima Beograda, čuva i neguje svoje nasleđe.
I dok sam ispijala kafu, pažljivo sam slušala. Bio je to moj čas judaizma. Sedele smo u prostoriji ritualnog kupatila za žene, mikve (Mikveh Avda) u koje religiozne Jevrejke po prvi put idu dva dana pred venčanje. Sve što bi rabinica izgovorila doživljavala sam kao delić slagalice koju i sama po prvi put vidim, i sklapam.
Do samog venčanja vodi tradicijom utaban put. Postoje ljudi, posrednici, koji poznaju mladiće i devojke, najčešće od 22, odnosno 19,20 godina. Roditeljima predlažu ime i onda se obe porodice raspituju za one druge. Ukoliko budu zadovljni onim što se čuje i pronađe, zakazuje se sastanak. Tu se potencijalni mladenci u razgovoru zadrže nekoliko sati. Odgovor i utiske ne dele jedno sa drugim. To čine posrednici. Na tom putu, već nakon nekoliko uspešnih sastanaka, dvoje mladih se odlučuje za brak. Fizički kontakt, pre braka, ne postoji. Žene, nakon braka, u javnosti nose periku.
Mikve imaju nemerljivu ulogu za porodične odnose i vezu muškarca i žene, naglašava rabinica Kaminecki. Kada ženi nastupi menstrualni ciklus, ona se udaljava od muža i to tako da svaki dodir postaje zabranjen. Ukoliko želi nešto da mu doda, spustiće taj predmet na neku površinu sa koje će ga on sam uzeti. Kreveti su tada odvojeni. Nakon što žena prestane da krvari, nastupa sedam „belih“ dana tokom kojih ona nosi beli veš kako bi bila sigurna da je krvarenje prestalo. Razdvojenost muža i žene i tada se nastavlja. A onda, kada taj period istekne, pred zalazak sunca koji za Jevreje podrazumeva početak dana, žena odlazi u mikve.
U mikvama napravljenim u vidu malog bazena, voda je prirodna, sakupljena od kišnice ili snega, pa posebnim sistemom prečišćena. Pre nego što u nju uđe, žena se mora temeljno očistiti, skratiti nokte, skinuti lak i svu šminku sa sebe. Tri puta zaroni. Celo telo je ispod vode. Kaže molitvu i izađe. Tada se supružnici ponovo spajaju. „Mikve su poklon“, napominje Miri Kaminecki. Dobro je kad imate nešto da čekate.
Prilikom razgovora sa rabinicama koje žive u različitim delovima sveta, rabinica iz Beograda neretko sluša o tome koliko im tamo manjka ljubavi. Tada joj bude još draže što živi u gradu koji joj se dopada i u kom se oseća voljeno. Čak i deca, njih četvoro, već nakon prve nedelje letnjeg raspusta u Izraelu pitaju kada se vraćaju u Beograd. Sladoled sa beogradskih ulica nije spremljen po košer pravilima i deci nije dozvoljen. Ali, ne pada im teško. U njima su ukorenjene suštinske vrednosti judaizma toliko, da i ne osete želju…
Bojana Savić 