Ako me već gledaš, pogledaj dobro

Postavka: Ako me već gledaš, pogledaj dobro

Autorka: Bojana Ćorilić

Odeljenje istorije

Ples. Kroz epohe. Putovanja, prijatelji, fakultet.

A onda pucanj. Šest metaka u telu. Bolnica. Godinu dana rehabilitacije. Depresija. Radost življenja.

Nova doba.

Odeljenje etnologije i antropologije

Novosađanka. Roditelji su se kao studenti upoznali u ovom gradu i tu ostali. Kao mala sam išla na selo i to su najlepše uspomene.

Motivi od kojih sam satkana? Upornost. Tvrdoglavost. Idem napred, prošlost je iza. Ako smo pali, ustaćemo. Ne volim kad mi kažu da nešto ne mogu. Čak i da dovoljno ne želim, ako čujem da ne mogu, ostvariću to. Ko osim nas samih može da zna koliko zaista možemo?

Nisam besna. Nisam ljuta. Ne čuvam u sebi gorčinu. Nisam čitala o tom čoveku što je pucao. Bila sam u komi, rekli su da neću preživeti. Nekoliko metaka je pogodilo moje telo. A ko zna, možda sam sačuvana od nečeg goreg? Verujem Sili.

Dok sam bila u bolnici, ljudi su se pokazali kao dobri. Pomogli mi da kupim protezu, slali podršku. I ja gledam u te dobre. Ne u jednog lošeg. Ne u druge loše. Ovaj događaj je zbližio mnoge oko mene. Sa njima sam ponovo učila da dišem. Sa svojom porodicom. Zbog svoje porodice.

Odeljenje savremene umetnosti

Kada sam tužna, ne puštam da traje. Uvek se osvrćem i mislim na ono što imam. A imam mnogo. Period oporavka je bio najniži stepenik na koji sam se spustila. Vreme provedeno na rehabilitaciji, sa doktorima a daleko od prijatelja, poigrao se sa mojim mislima. U tom trenutku sam mislila da je to sve od života. Važno je znati da, kad sami sebe prihvatimo, to će učiniti i drugi. Čitala sam i gledala snimke na internetu, razgovarala sa psihologom. I samo se dogodilo. Odjednom. Trenutak kad se svetlost vratila. Život je mnogo više. 

Odeljenje za očuvanje nasleđa

Budi svestan svakog dana kao prilike da nešto uradiš. Ili ne uradiš, ako tako osećaš. Živi da budeš srećan. Da se ne plašiš. Čovek je često kukavica i plaši se prepuštanja svom toku. Ja danas imam više strahova nego pre. Ali svakog dana po jedan od njih izazovem. Ne bežim od njih, činim da se oni mene plaše. Znam da mogu. Pa i da padnem, puzaću. Ali neću stati. I neće me zaustaviti strah.

Odeljenje za konzervaciju sreće

Ja sam programer. Volela bih da budem i motivacioni govornik, da pomažem i budem podrška. Želim da napišem knjigu. I modeling je opcija. Srećnom me čine porodica i prijatelji. Inspiracija su i ljudi i duh mog Novog Sada.

Gledaju me kad prolazim, u koji god naš grad da kročim. U inostranstvu nije tako. Nemam problem sa tim. Verovatno bih se i sama tako ponašala. Ali ako već gledaju, neka pogledaju dobro. I sa protezom na nozi plešem bez prestanka.