Pričate li deci bajke? Najčešće pred spavanje, otvorite čarolijom ispunjene šarene knjige ili im po sećanju pripovedate one vama najdraže? Pomenete zle Pepeljugine sestre koje njoj divnoj nisu dale šansu, opasnog vuka što je srušio kućicu slabijima od sebe, Ružno … Continue reading Zašto ti je toliko veliki nos?
Rodilo se. Još je sitno, samo majčin miris prepoznaje. Raste. Još je mâlo da bilo šta razume, samo boje od sveta uzima. A onda poraste još malo i zapazi: neki ljudi u njega prstom upiru. Ne razume ono zbog čega … Continue reading Jesi li i ti jedan od njih?
Razgovori. Lično, dvolično, neminovno, slučajno, smisleno, besmisleno vođeni. Bezbrojni. Iznuđeni, oslobađajući, teški, ohrabrujući, umarajući, inspirativni. Kome se dajete dok razmenjujete reči? Vagate li ih? Kad pretegne, uzimate li ih nazad? Čime razgovarate? Samo rečima? Grešite. Ćutanjem. Poklonom. Nerazumevanjem. Odećom. Ljutnjom. … Continue reading Mašinovođa
Znaš li kako se zove ona tvrđava čije ti bedeme život podigne rođenjem, a potom ih ojača dok teče, dodavši kule i blagosiljajući joj uporište? To utvrđenje predano gradiš kamen po kamen, a klešeš ih uporedo mirom i brigom, sigurnošću … Continue reading Ovde je doručak za mene
Od crvene boje rođenja do crne boje umiranja, traje čovekovo lutanje. Još niko svoj put nije prešao, a da nije zalutao. Nepoznat nam drum kojim hodimo, pa često bez znakova, učini da zabazamo. Luta čovek i da bi sebe pronašao. … Continue reading Novac ima nas, a šta imamo mi?
„Ispred mene sedi borac“, pomislih, čim je Žikica počeo da govori. Često prinuđen da život živi na vetrometini, on neretko zauzda taj vetar u svom pravcu tako da mu čak snaga postane. On u džepove sakuplja sunčeve zrake, pa kad … Continue reading Ples s vetrom
Kada bi komšije nemuslimani pitali njenog oca koja značenja nose imena njegove dece, za Lejlu bi se našalio: “Da vam padne mrak na oči kada je ugledate.“ Njeno ime je noć, tamna noć. A ova je Lejla vedra i nasmejana, … Continue reading Učiteljice, ti si naša mama!
Bojana Savić 