Skip to content

Bojana Savić

Month: March 2018

March 26, 2018April 12, 2018

Maestro

Continue reading →

March 16, 2018April 12, 2018

Muzej hleba

Continue reading →

March 10, 2018April 12, 2018

Ako te pitaju ko si

Continue reading →

Menu

O autorki
Komunikacije
multiKUL priče
Artwork
Kontakt

Stižu tekstovi!

Ostavi svoju imejl-adresu, stiže super sadržaj! :)

Email Address:

Potraži sadržaj koji te zanima!

Search for:

Instagram

Zdravo, ja sam Bojana.

Ja dok pokušavam da se sakrijem od korona-realnosti. 😏

Uporan neki problem sa LinkedIn aplikacijom natera me da pišem njihovoj podršci. Ažurni, postave još koje pitanje i onda upitaše imaju li saglasnost da se uloguju na moj nalog. "Nije nam potrebna šifra."

Ogledalce, ogledalce... a kada će rat da se završi?

Stiže mi najdraže to čudesno doba što budi neizdrže i sreću pojača.

"Još tu i tamo šumi Mura, al’ sve je manje avantura i nit' se može zlatom platiti, nit' nekim božjim satom vratiti...Taj zamah mača Svetog Jurja, svi dobri dusi Medjimurja, taman vetrićka da lice švićka i unikatna mala Savićka..." ❤️

Napad diskus hernije leči se ljubavlju.

Stigla je cimerka Koko. 😍 BoKo avanture mogu da počnu! 😀❤️🥳

Nije tu, ali kada dođe, pretvara se u vazduh. Dovoljan je da dišem. ❤️

Lepo je imati svoje zidove i (pro)slaviti ih.

Ljubav za svaki tvoj trenutak (nijedan običan jer je neponovljiv), za golo rame i talase u kosi, za nasmejane oči i letnje haljine. Ljubav za miris prirode izmešan s parfemom, za nova proleća, jeseni i zime, za nove avanture i mesta na kom se rađaju uspomene i novi ti.

Kad vidi (i pojede) nešto čokoladno, Bojana postaje mala Helena i kaže : "Ja prosto ne znam kako se ljubav zbiva tu oko nas. Ups, ja sam se zaljubila."

Danas sam srela neka divna bića. ❤️

... ne može ti vetar ništa, ako priđeš bliže, ako priđeš bliže... ❤️

"Uspeh je biti srećan u životu. A kako biti srećan? Šta je ono što nas čini srećnim? Eto, recimo, možda ova kafa mene čini srećnim, ali tebe ona ne interesuje. Ona u meni izaziva zadovoljstvo, a tebi ona ne znači ama baš ništa. Ona je moja sreća, nije tvoja. I bio bi zločin prema tebi ako bih se ljutio što ne piješ kafu i pitao kako je moguće da svoj dan bez nje zamisliš. Ljudi gledaju tuđ model sreće i kada ostvare sve to što neko drugi ima, shvate da oni zapravo nisu srećni. Zato što su išli tuđim, a ne svojim putem. Danas čovek pati od toga kako ga drugi vide, a ne šta on u sebi vidi. Dozvolimo li da se vodimo tuđim mišljenjima o sebi, imaćemo mnogo problema. Jer neretko ti drugi i ne misle. Kamo sreće da misle! Nametnuti su i njima standardi lepote i modeli uspešnog, odnosno neuspešnog čoveka. "

Mi smo se rodili u aprilu, proleće je naš način života. ❤️

"I dok ljubav gori svim željama njenim,

"Znam do kasno prozori ti svetle,

Znaš, Koko, ja već noćima zaspim uplakana, držeći tvoju sliku na grudima. Sve mislim da će tako ogromna tuga i još veća ljubav, iz grudi na sliku, pa odleteti u kosmos i dozvati te, vratiti kući. Kao onda, sećaš se, kada si kao šestomesečno mače, teško bolesna, gledala u moje uplakane oči, mazila me šapom da kažeš: "Biće ok." I stvarno je bilo. A sve što je stalo u vreme nakon toga, bezvremensko je. Dala si više nežnosti, ljubavi i radosti, od mnogih ljudi koje znam. Volim te, Kokano moje oko rođeno, i čekam te, zauvek. 💔

Website Powered by WordPress.com.