Besplatna lekcija o plivanju

Bogojavljensko jutro u predgrađu. Uskače u hladnu jezersku vodu. Ledila je telo dok ga je grejao uzvišeni cilj. Ka njemu je plivao. Nije ga video, ali je pratio glas iz dubine svog bića.

Duško, momak slep od rođenja.

Doplivao je do Časnog krsta i tada čuo tapšanje svojih prijatelja. Krst su mu ushićeno predali u ruke. Od radosti zbog njegove pobede, hladnoća je proključala.

A taj je trenutak ostao zamrznut. U Duškovom sećanju, u sećanju prijatelja koji su takođe plivali. U sećanju posmatrača na obali, ostaje zaleđen taj čas u kom je slepi mladić bez premišljanja zaronio u vodu od koje sva čula otupe. I izronio poštovanje, ne sažaljenje.

Ne čudi me. Jer to nije bio njegov prvi skok u nepoznato.

Dok smo u jednom beogradskom kafiću ispijali čaj, slušala sam o Duškovom životu. Govorio je odlučno. Nepokolebljivo. Znala sam odmah da dobro pliva životom. Po obrazovanju je defektolog. Nakon što je pokazao zavidne rezultate u srednjoj medicinskoj školi, upisao je fakultet. Knjige bi mu čitali roditelji, prijatelji i kolege, a on snimao. Pisao bi beleške Brajevom azbukom. Ili bi skenirano gradivo čitao, uz pomoć kompjuterskog softvera. Ali bi ostajao uporan sve dok ne prepliva, sve dok svoju zamisao ne oživotvori. Govori engleski jezik, a ovih dana se sprema za početak učenja nemačkog. Granice vide, izgleda, samo oni bez barijera.

Postoje i oni teži dani. Iz njih ispliva tako što gleda samo u ono što ima, u ono što on sâm jeste. Duško živi širom otvorenih očiju.

On je sportista, atletičar. Najpre se bavio sprintom, a sada je bacač diska. Više i ne broji titule državnog prvaka. Reprezentativac, učesnik evropskih i svetskih prvenstava. Takmičio se i sa sportistima bez hendikepa. Bilo je tada i onih podozrivih. Uvek ih ima. Ali takvi nam služe da usavršimo tehniku plivanja. Pa su i Dušku poslužili. Trener bi ga samo doveo do kruga iz kog bi on potom, uspešno bacivši disk, bacio i suštinu pred te sumnjičave.

Svira gitaru. Pucale su jagodice dok je učio, ali se nije obazirao. Koliko god da je voda hladna, koliko god da talasi prete da potope ili virovi da odvuku na dno, živiš samo ako neumorno plivaš.

Zato Duško, kada ga pitaju o životu bez vida, uzvraća nepogrešivom mišlju: Postoje ljudi kojima mnogo toga nedostaje, a nemaju hendikep.

Razmislite.

Kako se vidi sunce? Toplinom koju isijava.

A tako se vidi i čovek.

Kako se vidi ljubav? Kroz iznuđene osmehe, snažne zagrljaje i priređene male sreće.

A tako se vidi i život.

* Zahvaljujem se Dušku na ustupljenim fotografijama.